26 децембар, 2012

У шкрипцу - Време је за нас (U škripcu - Vreme je za nas)

У шкрипцу је била једна од најпопуларнијих новоталасних група. Прву поставу групе чинили су: Зоран Вуловић Вуле – клавијатуре, Милан Делћић Делча – вокал, Александар Васиљевић Васа – гитара, Александар Лукић Лука – бас гитара, Милош Обреновић – бубањ. Првобитна имена групе била су Пролог за велики хаос и Фурије фуриозно фурају. Услед сталних проблема са набавком опреме 1980. мењају име и постају У шкрипцу.

Следе три врло успешна албума Године љубави (1982), О је (1983) и мини ЛП Нове године (1983). Албум Будимо заједно (1984), После не није био баш успешан, показао је и одређене слабости унутар групе, тако да су престали са радом . Вуловић и Делчић су се одлучили за реформу групе 1986. године. Радили су са музичарима из Загреба, а када је Делча отишао у војску, Вуловић је одлучио да промени састав у коме су учествовали београдски музичари, а Делчу је на месту певача заменио Александар Табаш. У овом саставу снимили су само албум У шкрипцу (1987). Поново се окупљају у мање-више оригиналној постави и раде од 1989. до 1991. године када издају албум Изгледа да ми смо сами (1990). Још једном су се окупили 2007. године, а даље планове прекинула је прерана смрт Милана Делчића Делче 2011. године

Време је за нас је песма која отвара албум У шкрипцу и једина је која се издвојила са албума. Музику, текст и аранжман урадио је Зоран Вуловић.

15 новембар, 2012

Алиса - Нисам пријатељ анђела (Alisa - Nisam prijatelj anđela)

О групи Алиса је писано овде.


Песма за данас је Нисам пријатељ анђела са њиховог другог албума Да ли си чула песму уморних славуја из 1987. године.


04 септембар, 2012

Јарболи - Ђаволи (Jarboli - Djavoli)

Јарболи су српска музичка група из Београда, основали су је 1991. (или 1992.) године Борис Младеновић певач и гитариста, браћа Жолт и Даниел Ковач на басу и гитари и Немања Аћимовић за бубњевима. До сада су објавили седам албума и два ЕП издања. Учествовали су и на неколико компилација.

Песма Ђаволи (Diavolo) твист се појавила 1963. године на синглу Твист, Ђорђа Марјановића. Као аутор музике наведен је (мистериозни, јер нигде нисам пронашао ништа више о њему) Г. Золес, аранжман је урадио Александар Саша Субота, а текст Ђорђе Марјановић.

Јарболи су своју верзију снимили за компилацију Корак напред, 2 корака назад, коју је Б92 издао крајем 1999. године.

17 август, 2012

Бајага и инструктори - Страх од возова


Јахачи магле је трећи албум бенда Бајага и инструктори. Издат је 1986. године. Песма за данас је Страх од возова. Музику и текст је написао Момчило Бајагић Бајага.


Посебно место заузима Б2 необична и складна балада названа „Страх од возова“.

Гитарски соло одсвирао је покојни Рајко Којић, бивши члан „Рибље Чорбе“ (из бенда излетео заједно са Бајагом)  и један од најбољих гитасрких виртуоза на музичкој сцени Југославије. То му је, нажалост, био и један од последњих студијских  снимака. Којићева генијалност овде је демонстрирана у пуном сјају- његова гитара доминира, боји песму,  одређује је подједнако снажно колико и Бајагин вокал. Бас линија се у првих неколико слушања скоро не примети, али када се на њу обрати пажња уочи се да и ту има основа за прилепљивање етикете „вансеријски“.  Песма не би била толико добра, наравно, да је не прати и одличан текст. После етеричног Којићевог увода, следе стихови који нас уводе у тешку и тмурну атмосферу:

Дан је изгорео у трену као флеш
пламеном белог усијања.
Облаци нападају хоризонт
последњи пут,  из очајања.


Пошто незгодне ствари у животу (углавном) не долазе саме од себе ( али зато одлазе у серијама) , у наставку песме нам се нуди и појашњење:

Само камење облик не мења
ноћ ме разбила на сто делова,
а ја сам никад нећу моћи
да их покупим, да се саставим .


Мука на муку ( мукице мале) , корак по корак, и ето нас, уз звук саксофона и сасвим аутономан живот Којићеве гитаре , и код  мало подробнијег објашњења узбурканог душевног стања и добрано песимистичкух светоназора. Има неких момената, тако свакидашњејадиковских да се чине нерешивим. Некада је избављење  толико близу и тако једноставно да зачуђује наша неспособност да га  видимо, а срећан је онај ко га уочи. У овом случају:

Свет је предграђе града Едена
имам ужасан страх од возова,
па бих да, да ме усне њене
да ме увече од свег излече .


Почиње дакле, описом завршетка лошег дана, наставља се ненаметљивим рефлексијама а на крају се задире у срж проблема- „Страх од возова“ је зато љубавна песма посебног кова, за коју се мора направити посебан одељак у стваралаштву Момчила Бајагића. Не препоруча се слушање под дејством алкохола или каквих других опијата. Толико је добра да може да заболи.

Бранислав Зукић
18. 11. 2010. (*извор)

08 фебруар, 2012

Pop ups - Осмех (Pop ups - Osmeh)

Сомборски бенд Pop ups основала је 2006. године, тада петнаестогодишња, Оливера Поповић након што је у новембру 2005. освојила прву награду на Фестивалу акустичне музике у Сивцу (ФАМУС). Награда је била бесплатно снимање албума, али због промене водећих кадрова у организацији фестивала долази до неспоразума због којег није дошло до снимања. Имају петнаестак ауторских песама, али нисам сигуран да ли су успели да сниме и објаве албум, јер после 2009. године нисам успео да нађем никакву активност бенда,. Ипак се надам да ће се о њима још чути. 

Назив Pop ups означава све оне непожељне рекламице које искачу на сајтовима које посећујемо на Интернету и од којих се сви јеже, а ми смо се, ето, понадали да ћемо ми бити они „Pop ups-ови које ће људи хтети да виде и који ће их веселити.Оливера Поповић

Песма за данас је Осмех, о којој ауторка идеје,музике и текста Оливера Поповић каже: Песма Осмех је настала после размишљања о једном дечку. Настала је из рефрена и мелодије. Стихови су дошли спонтано. Овај сингл је на листи домаћих синглова у емисији Поп машина (радио Б92) био 14 недеља од чега 4 недеље на првом месту, а иста песма је на годишњој листи (2007.) заузела седмо место. Осмех је победнички сингл Hello! Music 4 You конкурса на којем је учествовало 345 нумера бендова са територије Србије.

05 фебруар, 2012

Џукеле - Не могу да побегнем (Džukele - Ne mogu da pobegnem)

Групу Феникс основали су, у Суботици, 1991. године Драган Неорчић Дража (бас гитара), Слободан Вукосављевић Бане (гитара, вокал) и Рудолф Алексијевић (бубњеви). Леонид Пилиповић (Leo fon Punkerstein) им се придружио следеће године када, на кратко, мењају име у Феникс 39, а онда у Џукеле. На манифестацији Брзи бендови Србије, 1994. године, уз групу Гоблини били су проглашени за откриће године, а неколико месеци касније објавили су и први албум Гледајући у мрак (који је поново издат на ЦД1996. године). После паузе због служења војног рока, настављају са радом крајем 1995. године, а крајем 1997. објављују албум Зубато сунце. Наставили су са концертним активностима широм земље све до 2002. године када коначно престају са радом.


Гледајући у мрак, омот касете

Песма за данас је Не могу да побегнем, Б4 са касетног издања Гледајући у мрак. Текст је написао Слободан Вукосављевић Бане, а музику Џукеле.

27 јануар, 2012

Кристали - Моје срце

О Кристалима је раније писано овде.

Омот албума Све што долази

Песма за данас је Моје срце, објављена на албуму Све што долази, 2001. године. Као аутори песме су потписани су Дејан Гвозден и Жељко Маркуш.

18 јануар, 2012

Моја си - Идоли (Moja si - Idoli)

О Идолима је раније писано овде.



Албум Одбрана и последњи дани је један од првих концептуалних албума на домаћим просторима и инспирисан је истоименим романом Борислава Пекића. Роман обрађује живот спасиоца на реци Тиси последњих дана Другог светског рата. Главни лик бива ухапшен након што проналази свог првог утопљеника (немачког војника), а прича се наставља комичним описом унутрашњих конфликата проузрокованих недостатком образовања и сујетом.

Када су улазили у студио, Идоли још нису били сигурни шта тачно желе да направе, стилски и музички. Имали су пуно идеја, али претворити то у музику и наћи задовољавајући звук је представљало изазов. Због овога је снимање трајало више од шест месеци. Овде је Влада Дивљан показао сву зрелост свог ауторског талента. Албум се поигравао религијом и традицијом уз обилато кориштење литургијских елемената. Омот је урадила фотограф и дизајнер Горанка Матић. Позадина омота је детаљ са иконе светог Николе, а први пут је на неком албуму у СФРЈ коришћена ћирилица, слична оној из Мирослављевог јеванђеља. Албум је једно време био је забрањен за пуштање због религијских тема, али је прошао сваки тест времена и проглашен је за најбољи exYU рок албум свих времена.


Моја си је једна од најчуднијих песама Идола, која описује подељену личност где мушка страна бива комплетно замењена женском. У огледалу мушкарац види идеалну жену, а песма је прожета мислима и чудним поређењима који приказују стање дубоке психичке поремећености. "У младом човеку мора да се јави одређена доза цинизма према лицемерју и то је један од мојих интимних разлога зашто је "Одбрана" имала тај момент с религијом", изјавио је Дивљан у једном од својих каснијих интервјуа и разријешио мистериј 'кокетирања с религијом'. То је у сваком погледу најамбициознији подухват албума. Тематски, ангажована је око проблема хермафродизације и самозаљубљивости „великих“ и таштих. Потписују је Дивљан и Срђан Шапер.