The Rolling Stones, Ролингстонси или само Стонси (енгл. rolling stone - камен који се котрља, онај који није у стању да се дуже време задржи на једном послу или на истом месту, онај кога "не држи место", луталица, тумарало) су британска рок група која је постала позната током шездесетих година 20. века. Бенд је настао 1962. када су бивши школски другови Мик Џегер и Кит Ричардс упознали Брајана Џонса, који је дао име групи по песми Мадија Вотерса - Rollin' Stone (фраза "a rolling stone gathers no moss" - на камену који се котрља не хвата се маховина). До сада су снимили 29 студијских албума, 107 синглова, 10 албума уживо, 31 компилацијски албум, 3 ЕП-а и 16 видео албума. Више о њима на званичном сајту.
Лого који је 1970. године дизајнирао Џон Пеш.
Инспирацију је добио после првог састанка са Миком Џегером. Познат је као Tongue and Lip Design и представља Микова велика уста и "побуњенички језик". Лого је плаћен 50 фунти, а пошто се Стонсима много допао частили су га са још 200. Музеј Викторије и Алберта је 2008. године је купио оригинални цртеж овог логоа за нешто више од 50 000 фунти.
Инспирацију је добио после првог састанка са Миком Џегером. Познат је као Tongue and Lip Design и представља Микова велика уста и "побуњенички језик". Лого је плаћен 50 фунти, а пошто се Стонсима много допао частили су га са још 200. Музеј Викторије и Алберта је 2008. године је купио оригинални цртеж овог логоа за нешто више од 50 000 фунти.
Песма за данас је (I Can't Get No) Satisfaction коју многи сматрају најбољом песмом Ролингстоунса и химном рокенрола. Песма је снимљена у мају 1965. године и објављена месец дана касније као сингл у Америци и у јулу, као песма Б1 на њиховом четвртом албуму за америчко тржиште Out of Our Heads. У Европи, односно Великој Британији је објављена у августу исте године. Музику је компоновао Кит Ричардс, а текст (осим стиха "Can't get no satisfaction") Мик Џегер.
Чувени риф
Једне ноћи Кит Ричардс се пробудио у својој хотелској соби са гитарским рифом и речима "Can't get no satisfaction" у глави. Снимио је то на касетофон и наставио да спава. Касније је садржај траке описао као "2 минута задовољства (satisfaction) и 40 минута хркања". Џегер је испричао да му је песма звучала као фолк песма када су почели да раде на њој и да се Ричардсу није допадала, као и да није желео да је објави као сингл јер је сматрао да неће проћи добро. Бринуло га је и то што риф подсећа на риф у песми "Dancing in the Street" групе Martha and the Vandellas. Кит Ричардс је велики обожавајац Чака Берија који у својој песми из 1955. године 30 Days има стих "If I don't get no satisfaction from the judge", па је могуће да је тако стих "дошао" у Ричардсову главу. Иначе фраза "I Can't Get No Satisfaction је граматички нeправилна и у ствари значи супротно - "I Can Get Satisfaction".
