Buena Vista Social Club - Chan Chan

Бајага и инструктори - Шарене пилуле за лилуле (Bajaga i instruktori - Šarene pilule za lilule)

Slade - Mama weer all crazee now

Slade су енглески рок бенд, најпознатији по својој глам рок фази седамдесетих година двадесетог века. Чланови групе су се окупили у бенду The 'N Betweens 1966. године. Џек Баверсток из Филипс рекордса је желео да потпише уговор са њима, али је тражио да промене име. Иако су се премишљали, јер су већ били познати као The 'N Betweens, од 1969. године зову се Ambrose Slade. Име су добили по ташни која се звала Ambrose и ципелама које су се звале Slade, Баверстокове секретарице која је имала обичај да стварима даје имена, а Баверсток је сам спојио ова два имена. Убрзо затим менаџер групе постао је Чес Чендлер, некедашњи басиста групе The Animals и менаџер Џимија Хендрикса. Он им је сугерисао да почну да праве своју музику. Име бенда је скраћено на The Slade и коначно на Slade 1970. године. Доминирали су Британским топ листама током седамдесетих година двадесетог века. Њихови покушаји да се пробију на тржиште САД били су углавном неуспешни, али су ипак оставили трага на неколико америчких бендова који наводе Slade као бенд који је утицао на њихов рад - Quiet Riot, Kiss, Twisted sister, Def leppard... Када су Ноди Холдер певач, гитариста и повремено бас гитариста и Џим Ли бас гитариста, клавијатуриста, виолиниста, гитариста, 1993. године одлучили да напусте бенд, гитариста Дејв Хил и бубњар Дон Пауел су наставили под именом Slade II, што је био предлог Холдера, али је то убрзо скраћено на само Slade. До сада су објавили преко тридесет албума. Више о њима на званичном сајту и овде.

Омот сингла Mama weer all crazee now

Песма за данас је Mama weer all crazee now са њиховог трећег албума Slayed? из 1972. године. Песму су написали Џим Ли и Ноди Холдер. Ово је био њихов трећи број један сингл у Великој Британији. Пре једног концерта избацивач им је испричао како се један други извођач појавио  пијан - "луд са вискијем". То је Холдеру била инспирација за текст. Песма се првобитно звала My My We're All Crazy Now, али је менаџера Чес Чендлер предложио мало другачији назив, док су чланови бенда одлучили да наслов буде граматички неправилно написан.

Психомодо поп - Фрида (Psihomodo pop - Frida)

Група Психомодо Поп настала је 1983. године у Загребу, од чланова групе Нерон, у којој су свирали бубњар Тигран Калебота-Тиги и басиста Смиљан Парадиш-Шпарка. Када се групи прикључио певач Давор Гобац променили су име у Психомодо Поп. Својом бескомпромисном свирком, жестоким звуком, сценским наступом освојили су просторе бивше државе муњевитом брзином. Оставили су, а и даље остављају упечатљив траг на рок сцени, ослањајући се на своје узоре Ramones, The Rolling Stones, Lou Reed, Velvet Underground, T-Rex... Последњи албум објавили су 2009. године. Више о њима овде.

Психомодо поп

Песма за данас је Фрида, са њиховог првог албума Година змаја који је објављен 1988. године. Музику и текст је написао Давор Сламинг, а пратеће вокале певају Луциа и Сузи Маринковић.

"Фрида... 'си чула за Лу Рида?"

Бомбај штампа - Често пожелим да све заборавим (Bombaj štampa - Često poželim da sve zaboravim)

Групу Бомбај штампа основао је, 1982. године у Сарајеву, гитариста бенда Недим Бабовић. Назив бенда потиче од израза “бомбати”, што значи лагати, односно измишљати. Рад групе увелико су ограничавале глумачке обавезе певача и гитаристе Бранка Ђурића Ђуре, па су први албум објавили тек 1987. године. Након дугогодишње паузе група се поново окупила. Ђура је том приликом рекао "Ипак, од свега чиме сам се бавио, рок&рол ми је најближи. Тешко је било преживјети од музике, па је група Бомбај штампа била некако запостављена. Данас, када смо Недо Бабовић и ја мало стабилнији, желимо се опет посветити се бенду. Могли бисмо и снимити неке пјесме". Нови албум снимили су 2010. године. 

Бомбај штампа, 2010. године

Песма за данас је Често пожелим да све заборавим, Б2 са њиховог првог албума Бомбај Штампа, који је објављен 1987. године. Песму су написали Недим Бабовић и Бранко Ђурић Ђура.

Ludwig van Beethoven - Für Elise

Лудвиг ван Бетовен (1770 - 1827) био је немачки композитор, рођен у Бону. Стварао је у прелазном периоду између ере класицизма и романтизма. Сматра се једним од највећих композитора свих времена. Његова породица се генерацијама бавила музиком. Имао је репутацију клавирског виртуоза и, постепено, композитора. Са непуних 26 година почео је да губи слух, због чега је морао да заврши пијанистичку и диригентску каријеру, али му је глувоћа дала још већи подстицај за уметничко стварање. Последњих девет година свог живота, када је глувоћа постала дефинитивна, повукао се у свој властити свет тишине, у коме је компоновао нека од своја дела. Нешто више о њему овде.

Бетовенов потпис

Почетак дела За Елизу

Песма за данас је Багатела broj 25 у A молу (WoO 59 и Bia 515) за соло клавир, познатија као Für Elise (За Елизу). Дело је објављено 1867. године, четрдесет година после Бетовенове смрти. По немачком музикологу Лудвигу Нолу, који је пронашао ово дело, оно је настало 27. априла 1810. године, али је оригинални потписани рукопис изгубљен. Није сигурно ко је Елиза. По једној теорији дело је написано за немачку сопран певачицу Елизабету Рокел, Бетовенову пријатељицу. По другој ово дело уопште није написао Бетовен, већ је Лудвиг Нол искомбиновао неколико некатегорисаних Бетовенових партитура. Али је, ипак, најразумнија прича да је  Лудвиг Нол погрешио у преписивању и да је прави назив За Терезу, по Терези Малфати, која је била Бетовенова пријатељица и ученица коју је Бетовен запросио 1810. године, али га је она одбила. Занимљиво је што ова мелодија почиње тоновима E - D# - E, што је у немачком језику једнако E - Es - E, односно словима имена Тереза или Елиза (ThErESE или EliSE). Ову верзију, на клавиру, свира Иво Погорелић.

Бајага и инструктори - Песма слободе (Bajaga i instruktori - Pesma slobode)

Песма за данас је Песма слободе, обрада Redemption song коју је написао Боб Марли, 1980. године. Бајага је песму обрадио и објавио на албуму Шоу почиње у поноћ, 2005. године. Са Бајагом пева Беби Дол.

"...да добро победи, а зло да оде..."

Brotherhood of Man - Save you kisses for me

Brotherhood of Man је британска поп група коју је 1969. године основао текстописац и музички продуцент Тони Хилер. Популарност стичу већ 1970. године. Од 1974. године постали су квартет и до данас се састав није мењао. Највећи успех била је победа на Песми Евровизије 1976. године. Успеси су се низали до 1979. када популарност почиње да им опада. Група се на кратко распала, али су убрзо наставили рад. Постоје и данас, редовно приређују концерте и повремено издају албуме. Више о њима овде.

Група Brotherhood of man, данас

Песма за данас је највећи успех групе Brotherhood of man, песма Save your kisses for me, којом су победили на Песми Евровизије, 1976. године. Ова песма је једна од најуспешнијих и најпопуларнијих песама у историји тог такмичења. Песму су написали Тони Хилер и чланови групе Ли Шеридан и Мартин Ли. Песма говори о младом човеку и његовим мислима док се рано ујутру спрема да оде на посао. И док се може помислити да оставља девојку код куће послењи стих нам открива да он у ствари пева трогодишњем детету.

Леб и сол - Чукни во дрво ( Leb i sol - Čukni vo drvo)

Леб и сол, македонска и југословенска група основана 1976. године. Више о њима овде.

Леб и сол током опростајних концерата 2006. године

Песма за данас је Чукни во дрво, песма А3 са њиховог десетог студијског албума Путујемо који је објављен 1989. године. Песма Чукни во дрво се издвојила као највећи хит са овог албума. Музику и текст написао је Влатко Стефановски.

"Куцни у дрво, куцни три пута..."

Парни ваљак - Године пролазе (Parni valjak - Godine prolaze)

Група Парни ваљак је основана у Загребу 1975. године. Више о њима  овде и на званичном сајту.

 Омот албума Ловци снова

Песма за данас је Године пролазе, са њиховог дванаестог студијског, а петнаестог по реду албума Ловци снова који је сниман 1989, а објављен 1990. године. Као инспирација за назив албума послужила је књига Милорада Павића Хазарски речник. Аутор свих песама је Хусеин Хасанефендић.