Јахачи магле је трећи албум бенда Бајага и инструктори. Издат је 1986. године. Песма за данас је Страх од возова. Музику и текст је написао Момчило Бајагић Бајага.
Посебно место заузима Б2 необична и складна балада названа „Страх од возова“.
Гитарски соло одсвирао је покојни Рајко Којић, бивши члан „Рибље Чорбе“ (из бенда излетео заједно са Бајагом) и један од најбољих гитасрких виртуоза на музичкој сцени Југославије. То му је, нажалост, био и један од последњих студијских снимака. Којићева генијалност овде је демонстрирана у пуном сјају- његова гитара доминира, боји песму, одређује је подједнако снажно колико и Бајагин вокал. Бас линија се у првих неколико слушања скоро не примети, али када се на њу обрати пажња уочи се да и ту има основа за прилепљивање етикете „вансеријски“. Песма не би била толико добра, наравно, да је не прати и одличан текст. После етеричног Којићевог увода, следе стихови који нас уводе у тешку и тмурну атмосферу:
Дан је изгорео у трену као флеш
пламеном белог усијања.
Облаци нападају хоризонт
последњи пут, из очајања.
Пошто незгодне ствари у животу (углавном) не долазе саме од себе ( али зато одлазе у серијама) , у наставку песме нам се нуди и појашњење:
Само камење облик не мења
ноћ ме разбила на сто делова,
а ја сам никад нећу моћи
да их покупим, да се саставим .
Мука на муку ( мукице мале) , корак по корак, и ето нас, уз звук саксофона и сасвим аутономан живот Којићеве гитаре , и код мало подробнијег објашњења узбурканог душевног стања и добрано песимистичкух светоназора. Има неких момената, тако свакидашњејадиковских да се чине нерешивим. Некада је избављење толико близу и тако једноставно да зачуђује наша неспособност да га видимо, а срећан је онај ко га уочи. У овом случају:
Свет је предграђе града Едена
имам ужасан страх од возова,
па бих да, да ме усне њене
да ме увече од свег излече .
Почиње дакле, описом завршетка лошег дана, наставља се ненаметљивим рефлексијама а на крају се задире у срж проблема- „Страх од возова“ је зато љубавна песма посебног кова, за коју се мора направити посебан одељак у стваралаштву Момчила Бајагића. Не препоруча се слушање под дејством алкохола или каквих других опијата. Толико је добра да може да заболи.
Бранислав Зукић
18. 11. 2010. (*извор)
