Лудвиг ван Бетовен (1770 - 1827) био је немачки композитор, рођен у Бону. Стварао је у прелазном периоду између ере класицизма и романтизма. Сматра се једним од највећих композитора свих времена. Његова породица се генерацијама бавила музиком. Имао је репутацију клавирског виртуоза и, постепено, композитора. Са непуних 26 година почео је да губи слух, због чега је морао да заврши пијанистичку и диригентску каријеру, али му је глувоћа дала још већи подстицај за уметничко стварање. Последњих девет година свог живота, када је глувоћа постала дефинитивна, повукао се у свој властити свет тишине, у коме је компоновао нека од своја дела. Нешто више о њему овде.
Бетовенов потпис
Почетак дела За Елизу
Песма за данас је Багатела broj 25 у A молу (WoO 59 и Bia 515) за соло клавир, познатија као Für Elise (За Елизу). Дело је објављено 1867. године, четрдесет година после Бетовенове смрти. По немачком музикологу Лудвигу Нолу, који је пронашао ово дело, оно је настало 27. априла 1810. године, али је оригинални потписани рукопис изгубљен. Није сигурно ко је Елиза. По једној теорији дело је написано за немачку сопран певачицу Елизабету Рокел, Бетовенову пријатељицу. По другој ово дело уопште није написао Бетовен, већ је Лудвиг Нол искомбиновао неколико некатегорисаних Бетовенових партитура. Али је, ипак, најразумнија прича да је Лудвиг Нол погрешио у преписивању и да је прави назив За Терезу, по Терези Малфати, која је била Бетовенова пријатељица и ученица коју је Бетовен запросио 1810. године, али га је она одбила. Занимљиво је што ова мелодија почиње тоновима E - D# - E, што је у немачком језику једнако E - Es - E, односно словима имена Тереза или Елиза (ThErESE или EliSE). Ову верзију, на клавиру, свира Иво Погорелић.
