Ева Браун - Одведи ме из овог града (Eva Braun - Odvedi me iz ovog grada)

Ева Браун је група из Бечеја коју су 1989/1990. године основали Горан Васовић и Петар Долинка. Име бенда jе предложио Васовић након гледања биографског филма о Адолфу Хитлеру. Било је необично и провокативно, тако да су га остали чланови бенда одмах прихватили. Први албум објавили су 1992. године. У наредне четири године постали су веома популарни, али атмосфера у бенду је постала веома лоша, тако да се 1996. године бенд практично распао. Ипак Горан Васовић је успео да окупи нове музичаре и настави рад. До 2001. године када је бенд замрзао рад, објавили су два албума за домаће и албум Nowhere Land, за америчко тржиште 1999. године, под именом Viva Braun. Бенд се поново активирао 2007. године, у оригиналној постави, а 2009. су започели рад на новом албуму, који још увек траје, али су до сада објавили две песме.

Ева Браун

Песму Одведи ме из овог града група Ева Браун је први пут снимила 1993. године за албум Unplugged, а песма за данас је верзија песме са албума Heart Core. У овој верзији гостује Сергеј Трифуновић, а коришћени су делови песме Wild Night Ван Морисона. Музику и текст је написао Јура Стублић и објављена је на првом албуму групе Филм - Ново! Ново! Ново! Још јучер само на филму, а сада и у вашој глави, 1981. године 

Рамбо Амадеус - Фала ти мајко (Rambo Amadeus - Fala ti majko)

Антоније Пушић је рођен 1963. године у Котору, СФРЈ. Био је вишеструки вицепрвак Југославије у једриличарству. Почетком осамдесетих година двадесетог века свирао је са групом Егзодус по хотелима (између осталих и у хотелу Бристол у Сарајеву поводом отварања Зимских Олимпијских игара, 1984. године) и тако "пекао занат". У Београдском СКЦ-у је 1985. године направио концерт конкретне музике, концерт за 28 усисивача. Себи је 1987. године дао псеудоним Рамбо Амадеус под којим је објавио петнаестак албума и прегршт примењене музике. Музику са првог албума, из 1988. године, описао је као турбо фолк. Назив су касније преузели "ствараоци" новокомпоноване народне музике, и термин је добио сасвим ново значење тококм деведесетих година двадесетог века. Његове песме комбинују сатиричне текстове о природи обичног човека и бесмислености локалне политике, а користи и мешавину музичких стилова. Један од његових многобројних псеудонима је и Рамбо Амадеус Свјетски Мега Цар (РАСМЦ), док се на почетку каријере представљао и као Нагиб Фазлић Нагон, рудар који је снимио плочу. Познат и као „шармантни краљ шаљивог попа“, на концертима никад не репродукује дословно студијске верзије песама, већ импровизује, обилато користећи хумор у циљу истраживања људске глупости. Живи, ради, експериментише и филозофира у Београду. Свира свуда где га зову. Његов рад можете пратити на званичном сајту и званичном YouTube каналу.

Рамбо Амадеус, 2009.

Песма за данас је Фала ти мајко, познатија као Жене, са његовог првог албума О туго јесења из 1988. године. Текст је написао и музику уклопио Рамбо Амадеус.

"Кад би све жене на свијету, вољеле само мене на свијету..."

Кербер - Играј сад (Kerber - Igraj sad)

Кербер је српска и југословенска група из Ниша. Бенд раније познат као Топ 1981. године мења име у Кербер, по митском троглавом псу, чувару улаза у Хад. Основу групе чинили су Горан Шепа Гале (вокал), Томислав Николић Томица (гитара) и Бранислав Божиновић Бане (клавијатуре). У мају 1983, Кербер је освојио прво место на Омладинском фестивалу у Суботици што им је омогућило да, исте године, објаве први албум који је веома добро прихваћен код публике. Наредним албумима наставили су успешну каријеру, нарочито током осамдесетих и почетком деведесетих година двадесетог века. После албума Запис (1996.) и Unplugged (1999.) бенд је постао неактиван. Оригинална тројка се поново окупила 2006. године, а 2010. су најавили објављивање новог албума. Дешавања везана за кербер можете пратити на њиховој ФБ страници.

Поново окупљени Кербер, 2009. године

Песма за данас је Играј сад, Б1 са њиховог петог албума, Пета страна света, објављеног 1990. године. Музику је компоновао Драган Илић, клавијатуриста Генерације 5, а текст написао Душко Арсенијевић.