Whitesnake - Fool for Your Loving (2х)

Whitesnake је Енглеска рок / хард рок група коју је, 1977. године основао бивши певач групе Deep Purple, Дејвид Кавердејл. Велики број музичара је прошао кроз бенд, а скоро комплетна постава се мењала на сваке 2-3 године, док је једини стални члан Кавердејл. Име Whitesnake (бела змија) потиче од албино питона кога је Кавердејл имао док је још радио са групом Deep Purple. Од самог почетка бенд је био веома популаран у Европи, док Америку "освајају" 1987. године. Током деведесетих се није много тога дешавало да би крајем те деценије бенд престао са радом. Дејвид Кавердејл је поново покренуо бенд 2003. године због јубиларне турнеје поводом 25 година рада. До данас су објавили 11 студијских и пет албума уживо. Тренутно су на турнеји, а у Београдској арени наступиће 1. јула. Више о њима на званичном сајту.

 

Песма за данас је Fool for Your Loving. Песму су написали Дејвид Кавердејл, Берни Мардсен и Мики Муди. Песма је инспирисана распадом првог Кавердејловог брака. Како је сам рекао "можете погледати мој први брак и видети Fool for Your Loving... песмe о везама која су биле веома позитивне али су се развиле у нешто не-позитивно". Објављена је на албуму Ready an' Willing 1980. године и први је хит групе Whitesnake. Друга верзија је снимљена 1989. године и објављена је на албуму Slip of the Tongue. На топ листама у Америци прошла је много боље од прве верзије, за разлику од топ листа у Великој Британији. Дејвид Кавердејл је рекао да више воли "оригиналну верзију. 

Верзија из 1980. године:

и верзија из 1989 године:

ВИС Идоли - Америка (VIS Idoli - Amerika)

Идоли (или ВИС (Вокално Инструментални Састав) Идоли) су били српска и југословенска група из Београда. Званично су настали 1. марта 1980. године када су одржали прву пробу. У групи су се нашли другови из основне школе Влада Дивљјан (гитара), Зденко Колар (бас) и бубњар Божа Јовановић и Дивљанови пријатељи из гимназије Срђан Шапер (синтисајзер) и Небојша Крстић (удараљке). Уз Дивљана, Шапер и Крстић су били задужени за компоновање и вокале. Први сингл објављују 1980. године, а први албум, мини ЛП, ВИС Идоли, 1981. године. По избору критике часописа "Џубокс", били су проглашени за групу 1982. године. После концерта у Љубљани, крајем марта 1984. године, распламсала су се узајамна незадовољства која су дуго тињала и група престаје са радом. Последњи запис под именом Идоли - албум са музиком из филма "Шест дана јуна" у ствари је соло пројекат Владе Дивљана који је на инсистирање издавача објављен под именом Идоли. Леп преглед њихове кратке, али изузетно значајне каријере можете прочитати овде и овде.

 

Идоли

Песма за данас је Америка. Објављена је на албуму Пакет аранжман, на коме су Идоли учествовали са групама Електрични оргазам и Шарло акробата. Песму су написали Влада Дивљан и Зденко Колар. У филму Црни бомбардер инспектор Бешевић, кога глуми Петар Божовић слуша ову песму на вокмену пре него што ће рећи чувену реплику "...то су опасне идеје, то је опасна музика, то су опасне фреквенције...". Ову сцену можете погледати овде.

А ја кажем а,
а где је Америка

Ко преброји колико пута се реч "Америка" понавља у овој песми нека јави.

The Rolling Stones - (I Can't Get No) Satisfaction

The Rolling Stones, Ролингстонси или само Стонси (енгл. rolling stone - камен који се котрља, онај који није у стању да се дуже време задржи на једном послу или на истом месту, онај кога "не држи место", луталица, тумарало) су британска рок група која је постала позната током шездесетих година 20. века. Бенд је настао 1962. када су бивши школски другови Мик Џегер и Кит Ричардс упознали Брајана Џонса, који је дао име групи по песми Мадија Вотерса - Rollin' Stone (фраза "a rolling stone gathers no moss" - на камену који се котрља не хвата се маховина). До сада су снимили 29 студијских албума, 107 синглова, 10 албума уживо, 31 компилацијски албум, 3 ЕП-а и 16 видео албума. Више о њима на званичном сајту.

Лого који је 1970. године дизајнирао Џон Пеш.
Инспирацију је добио после првог састанка са Миком Џегером. Познат је као Tongue and Lip Design и представља Микова велика уста и "побуњенички језик". Лого је плаћен 50 фунти, а пошто се Стонсима много допао частили су га са још 200. Музеј Викторије и Алберта је 2008. године је купио оригинални цртеж овог логоа за нешто више од 50 000 фунти.

Песма за данас је (I Can't Get No) Satisfaction коју многи сматрају најбољом песмом Ролингстоунса и химном рокенрола. Песма је снимљена у мају 1965. године и објављена месец дана касније као сингл у Америци и у јулу, као песма Б1 на њиховом четвртом албуму за америчко тржиште Out of Our Heads. У Европи, односно Великој Британији је објављена у августу исте године. Музику је компоновао Кит Ричардс, а текст (осим стиха "Can't get no satisfaction") Мик Џегер.

Чувени риф

Једне ноћи Кит Ричардс се пробудио у својој хотелској соби са гитарским рифом и речима "Can't get no satisfaction" у глави. Снимио је то на касетофон и наставио да спава. Касније је садржај траке описао као "2 минута задовољства (satisfaction) и 40 минута  хркања". Џегер је испричао да му је песма звучала као фолк песма када су почели да раде на њој и да се Ричардсу није допадала, као и да није желео да је објави као сингл јер је сматрао да неће проћи добро. Бринуло га је и то што риф подсећа на риф у песми "Dancing in the Street" групе Martha and the Vandellas. Кит Ричардс је велики обожавајац Чака Берија који у својој песми из 1955. године 30 Days има стих "If I don't get no satisfaction from the judge", па је могуће да је тако стих "дошао" у Ричардсову главу. Иначе фраза "I Can't Get No Satisfaction је граматички нeправилна и у ствари значи супротно - "I Can Get Satisfaction".